Из записок моего деда Алексея Гавриловича Хамицаева:
- Абей сӕгъи надт
Устур Дигори коми Одолай гъӕуи цардӕй еу ‘ма устур, цӕрунгъон бийнонтӕ. Адтӕй син ка ӕрзӕрондӕй, уӕхӕн мадӕ ӕма фидӕ. Еци мадӕ ‘ма фидӕн адтӕй фондз лӕхъуӕни. Лӕхъуӕнтӕн се ‘гасемӕндӕр адтӕй уоститӕ. Уонӕй, кӕмӕн адтӕй фондз фурт ӕма кизгудтӕ, кӕмӕн ба си ӕхсӕз лӕхъуӕнтӕ ӕхсӕз ба кизгудтӕ. Еузагъдӕй хӕдзари бийнонтӕ ӕйавтонцӕ дууинсӕдзи фулдӕр.
Хӕдзари ӕфсинеуӕг кодта зӕронд мадӕ, цудайдӕ ибӕл ӕнзтӕй …. уӕд – ӕртинсӕдзи. Уомӕн ӕ еу къах адтӕй ӕндисӕй сахъат ӕма ибӕл ӕнӕ лӕдзӕгӕй цӕун нӕ фӕразта. Уӕддӕр ӕфсийнадӕ йӕ ностӕлтӕй некӕмӕ лӕвардта. Бегъелий дӕгъӕлтӕ алли минут дӕр ӕ ронӕбӕл бастӕй дардта. Ӕхсӕвӕ ку ниххуссидӕ, уӕдта са ӕ нивӕрзӕн бази буни ниввӕридӕ.
Кӕд лӕхъуӕнтӕ ‘ма уоститӕ ӕнхузонӕй хъиамӕт кодтонцӕ хӕдзари кустити, еуӕй-еу рауӕнти кӕд уоститӕ фулдӕр хъиамӕт кодтонцӕ, уӕддӕр хуӕруйнаг ба лӕвӕрд цудӕй «гъолонӕй». Лӕгтӕн ӕхцинтӕ, фид, арахъ лӕвӕрд ку ‘рцӕуидӕ, уӕд уоститӕн ба хуарин кӕрдзин ӕма хурхин-цъӕх дзоси хӕццӕ.. Кӕд лӕгтӕн конд ӕрцӕуидӕ къумӕл, уӕрас, уӕд уоститӕн ба дон, ефстагмӕ ба къумӕли бунтӕбӕл дон никкӕниуонцӕ ‘ма син уой ниуазани барӕ лӕвӕрд ӕрцӕуидӕ. Уотӕ «гъолон» хуӕрдӕ лӕвӕрд цудӕй сӕ цӕуӕтӕн – силгоймӕгтӕн ‘ма нӕлгоймӕгтӕн.
Ӕгас косгӕ анзи дӕргъи цидӕр хаст цудӕй хӕдзарӕмӕ хуӕруйнаги продуктӕй: хъӕбӕр хуар, нартихуар, мӕнӕуӕ, картоф, цигъд, ӕхсир, месин, фид, къумбул болгӕ, гъӕдиндзӕ ӕма ӕндӕртӕ, етӕ еугурӕй дӕр ӕфснайд цудӕнцӕ – «медӕггойни», «бегъелий», «авари». Бегъелий ӕвӕрд цудӕнцӕ: мӕнӕуи инсад, цихтитӕ «хӕндуг» ке хонионцӕ, йе, царв, сойнӕ, арахъ, бӕгӕни, ӕйкитӕ, хъаймагъ, хурхӕ ӕд гунбултӕ ӕма ӕндӕртӕ. Авар ке худтонцӕ, уоми ба ӕфснайд цудӕнцӕ: хъӕбӕр хуар, нартихуар, къумӕл, уӕрас ӕма ӕнд. Медӕггойни ба ӕвардтонцӕ картоф, къумбул ӕма ӕндӕртӕ.
Хуаруйнаги продуктӕй цӕрӕн хӕдзари ӕвӕрд цудӕй ӕрмӕст дӕр фиутӕ царӕбӕл ауигъдӕй. Фиутӕ дӕр, ке зӕгун ӕй гъӕуй, иннӕ продукти хузӕн ӕфснайд цудайонцӕ хецӕн авари, кенӕ ба бегъелий, фал сӕ цӕрӕн хӕдзари царабӕл тумбул тугъд сӕ искӕниуонцӕ, пухцӕй сӕ дзиуарӕ баст сӕ бакӕниуонцӕ ӕма сӕ рӕнгъӕй рӕнгъӕмӕ царӕбӕл ӕрауиндзионцӕ. Уой, уой туххӕй кодтонцӕ, ӕма сӕ цӕмӕй хӕдзарӕмӕ ка ‘рбацудайдӕ, йе сӕ идтайдӕ. Еу загъдӕй, сӕхе ӕппӕлуни туххӕй «фиутӕ сӕмӕ банимадтон, зӕгъгӕ, уойбӕрцӕ».
Еци гъудтӕгтӕ еугурӕй дӕр ардудтонцӕ, цӕмӕй хӕдзари силгоймӕгтӕ давтайонцӕ еци ӕвӕрӕнтӕй. Зӕронд мадӕ-ӕфсийнӕ ку ниххуссидӕ, уӕд йӕ ностӕлтӕй арӕхсгӕдӕр ка уидӕ, йе ин сосӕггӕйти йӕ нивӕрзӕнӕй дӕгъӕлтӕ радавидӕ ӕма байгомккӕниуонцӕ бегъели. Уордигӕй райсиуонцӕ хуӕруйнӕгтӕ ӕма сосӕгкӕй «хъӕпбӕлти дон гъар кӕнӕн» — зӕгъгӕ, сӕхецӕн искӕниуонцӕ хуаруйнаг…
Абей сӕгъӕ дӕр уой бӕлахӕй надт ӕрцудӕй. Еу зумӕг кӕми адтӕй, уоми, зӕронд мади ӕнсувӕри къах, гъӕди, согкӕнуни куд адтдӕй, уотемӕй, басастӕй. Зиани хабар фегъустӕй зӕронд мадӕмӕ ӕма рандӕнцӕ – фуртӕй, фидӕй, мадӕй еугурӕй дӕр Ӕхсӕргинмӕ (Ӕхсӕргини цардӕй ӕ къах кӕмӕн басастӕй, еци лӕг). Одолайӕй имӕ километри ӕрдӕгӕй фулдӕр цӕуйнаг н ‘адтӕй.
Хӕдзари байзадӕнцӕ ностӕлтӕ ӕма кизгуттӕ. Уӕд ӕвӕдзи сӕ зӕрди ӕрифтудӕй аварӕй еститӕ радавун ӕма бахуӕрун. Ка ‘й зонуй, ӕвӕдзи ностӕлтӕн ӕхцӕуӕн дӕр ма адтайдӕ, еци лӕгӕн йӕ къах ке басастӕй, йе. Уой фӕрци нур кӕд естӕбӕл кӕд фӕххуӕстуайонцӕ ӕма си сӕ ком «исуадзионцӕ».
Ностӕлтӕй сӕ еу дзоруй иннетӕмӕ:
— Дӕгъӕл ӕз фӕммадзал кӕндзӕнӕн, зӕгъгӕ.
Еугурӕй дӕр байдзулдӕнцӕ. Ӕвӕдзи сӕ цӕститӕбӕл рауадӕнцӕ цигътитӕ, ӕндӕртӕ, ӕма сӕ билидӕнттӕ ӕруадӕнцӕ рагацау.
Дӕгъӕл фӕззиндтӕй. Байгом кодтонцӕ авари дуар. Ка бацӕуа авармӕ? Ностӕлтӕн нӕйес меддуар нифсӕрӕн еунӕг къахӕй фӕстӕмӕ. Ӕма ӕцӕгӕй дӕр уотӕ адтӕй. Бегъелимӕ, авармӕ, медӕггойнӕмӕ сугъдӕ си ку ‘рцудайдӕ, уӕддӕр ностӕн, цалинмӕ имӕ ӕфсийнӕдзинадӕ лӕвӕрд ӕрцудайдӕ, уӕдмӕ ӕ бон н ‘адтӕй уордӕмӕти бацӕун. Нимад цудӕй, еци ӕгъдау фехалун устур тӕрегъӕддзинадӕбӕл. Ӕвӕдзи еци ностӕлтӕн фиццаг хатт н ‘адтӕй аварӕй еститӕ рахӕссунмӕ. Уой туххӕй син адтӕй кизгуттӕ, ӕма фӕддзурттонцӕ сӕ кизгутти хестӕр – Хуремӕ. Сӕ унаффӕ адтӕй цӕмӕй зуймон хӕндугӕй радавтайонцӕ дууа цигъди (еу цигъд адтайдӕ 4-5 килограмми).
Хуре бацудӕй авармӕ. Устур цӕхгӕр (дзаума) еу дууинсӕй ведрай кӕми цудӕй, уӕхӕни адтӕй цӕхгун цигъди ӕгас анзи хӕндуг, — дууинсӕй ӕдгоймаги фулдӕр, бийнонти харз. Хӕндуг идӕдт нӕма адтӕй. Дзаумауи сӕрбӕл, дууӕ лӕги ‘й туххӕй райстайонцӕ, уӕхӕн къӕйдор ӕмбарст. Уой сӕрбӕл ба дугай-ӕртигай пудти уӕзӕн ӕртӕ тугул дори. Цанӕбӕрӕг хъаурӕ адтайдӕ кизгӕмӕ – Хуремӕ? Дортӕ бӕргӕ еуӕрдӕмӕти ранхуӕрста, фал къӕйдорӕн ба ӕ бон нӕ цудӕй. Нур и цӕхгӕртӕ лӕудтӕй къуми минкъий уӕрмӕгомау къахт, зумӕг болгитӕ ӕфснайунӕн, уой билӕбӕл. Цидӕр адтӕй уӕрми билӕ ӕгъзӕлун байдӕтта. Дзаумауи хӕццӕ еуӕрдӕмӕ-иннердӕмӕ тохӕнтӕ нӕ кода, ӕма ‘й хуцау фӕккеун кодта дзаумауи. Фӕкъкъолӕй уӕрмӕмӕ. Еугур хъан нӕ рацӕй, фал ӕрдӕгкъолӕ фӕцӕй ӕма дорӕй, къӕйдорӕй еугурӕйдӕр ракалдӕнцӕ уӕрмӕ ‘рдӕмӕ. Дзосӕ уӕдта цихтӕлтӕй дӕр дзӕвгарӕ ракалдӕй зӕнхӕмӕ.
Хуре ӕ дзиккотӕ тонгӕ рауадӕй, — мӕ ‘йарт мӕбӕл бауазалӕй, фесафтон дуйнейтӕ… маргӕ мӕ кӕндзӕнӕнцӕ… ци ма кӕндзӕнӕн, куд ма цӕрдзӕнӕн, кумӕ фӕлледзӕнӕн, зӕгъгӕ, — ӕ уӕргутӕ хуайуй, цъӕхахст кӕнуй. Нур ностӕлтӕн сӕ били дӕнттӕ нӕбӕл уадӕнцӕ, фал сӕ цӕстисугтӕ ӕзгъалдтонцӕ. Цума хӕдзарӕй есге рамардӕй ӕма ‘й синхонтӕбӕл римахстонцӕ, уоййау, сосӕг-нидӕн ӕй кӕрӕдзей дирзӕг калдтонцӕ: дӕу фуд адтӕй, дӕу фуд адтӕй, зӕгъгӕ, кӕун хъӕлостӕй, цъахс кодтонцӕ. Уӕд ностӕлтӕй сӕ еу загъта: ести ӕримисун гъӕуй, кенӕ ба нӕ не ‘гасейдӕр нӕ цӕгаттӕмӕ фӕссордзӕнӕнцӕ, зӕгъгӕ. Гъуди кӕнуй си алкедӕр, ци ӕримисӕн, зӕгъгӕ. Еци ностӕ бабӕй дзоруй иннетӕмӕ:
— Уӕлӕ нӕ уӕллӕй уони сӕгъи фуд ӕй фӕккӕндзинан (сӕ уӕллӕй уони, зӕгъгӕ кӕмӕй загъта, етӕ дӕр сӕхе муггагай адтӕнцӕ, фал ностӕлтӕн не ‘нгъистӕй сӕ муггаги ном зӕгъун). Е адтӕй Абей сӕгъӕ.
Ци ӕримистонцӕ уой туххӕй? Еугуремӕн дӕр зундӕй, хонхи хӕдзӕрттӕ тъӕпӕн уӕлиндзсӕртӕ ке ‘нцӕ, йе. ‘Ма цума сӕгъӕ уӕлиндзӕбӕл ӕрбауадӕй ӕма аварӕй уӕлиндзӕмӕ ци къӕрӕзгитӕ арӕст ес, уонӕй сӕ еуебӕл ӕргӕпп кодта авармӕ, уотӕ.
Баздахтӕнцӕ, ӕма, авари къӕразгӕбӕл дзиуарӕ худ ци дууӕ къуӕцӕли адтӕй, уони расастонцӕ. Абей сӕгъӕ райагурдтонцӕ, нийахӕстонцӕ ӕма ‘й къӕразгӕй ниггӕлстонцӕ авармӕ, дуӕрттӕ ба куд адтӕнцӕ, уотӕ сӕ ӕрӕхгӕттонцӕ. Фервистонцӕ, Хурей нӕ, Хурейӕн ма а бон кӕми адтайдӕ уӕхӕн тарсти хӕццӕ ескумӕ уайунмӕ, фал уомӕй кӕстӕр – Губати. Раинфӕдзахстонцӕ: тагъд уайӕ Ӕхсӕргинмӕ ӕма нӕ лӕгтӕн фегъосун кӕнӕ: аварӕй цидӕр тъубпитӕ-гуппитӕ цӕуй, цума имӕ къӕразгӕбӕл еске ниллӕстӕй, уотӕ, ӕма, зӕгъгӕ, кенӕ дӕгъӕлтӕ рарвететӕ, кенӕ ба уӕхецӕй еске ӕрцӕуӕд.
Дӕгъӕлтӕ сӕмӕ ке нерӕрвистайонцӕ, уой куд нӕ зудтонцӕ, фал сӕбӕл цӕмӕй гурусхӕ на ‘дтайдӕ, уой туххӕй син адтӕй загъд.
Цӕйбӕрцӕ рӕстӕг рацудайдӕ, ка ‘й зонуй. Ӕрхъӕрттӕнцӕ дууӕ лӕги, тухуолӕвдгӕнгӕ, байгон кодтонцӕ дуар. Дӕ балгъетӕг хуӕздӕр гъудтагмӕ ку нӕ ӕркастайдӕ. Ӕгас уалдзӕг ӕма сӕрдӕ ци ӕхсир фӕддухтонцӕ гъоцитӕй, сӕгътӕй, фустӕй, ӕма уомӕй ци цигъд фӕккодтонцӕ, уомӕн ӕ еу хай зӕнхи бара бацӕй. Дуар куддӕр фегон кодтонцӕ, уотӕ и мӕгур сӕгъӕ, ӕгирид нецигӕнӕг, дуармӕ ӕхе ӕгорӕй-гормӕ рахаста раледзун ӕрвонг. Фал кӕми! Байуорӕдтонцӕ. Гъудтӕгтӕмӕ ку ‘ркастӕнцӕ дууӕ ӕнсувӕри, уӕд ӕрахӕстонцӕ и мӕгур сӕгъи ӕма ‘й усмӕн надт фӕккодтонцӕ. Минкъий ма ‘й гъудӕй исдзорунмӕ: «Ӕз н ‘адтӕн!», зӕгъгӕ, фур надӕй уотӕ гъӕр кодта.
Гъе, е ба дин ӕнӕ бахуӕргӕй – хуардгун, ка фудгин, етӕ ба ӕвудгин, ӕма сӕ били буни ходгӕ байзадӕнцӕ.
28.06.1946.
