40. МӔРДДЗОГОЙНИ УОСТИТИ ӔГЪДӔУТТӔ |
ПРАВИЛА ДЛЯ ЖЕНЩИН НА ПОХОРОНАХ |
Мӕрддзогойнӕ фудгинӕй дзӕвгарӕ идарддӕр рахезунцӕ ӕма ӕррӕнгъӕ унцӕ хестӕргай. |
Похоронная процессия, идущая в дом покойника, спешиваются достаточно далеко от места, строятся по старшинству. |
Колдуармӕ ку бахъӕртунцӕ, уӕд кӕугӕ уосӕ нигъгъарӕнгӕ кӕнуй, иннетӕ ба хӕкъурццӕй кӕунцӕ. |
Дойдя до ворот дома, одна из женщин начинает причитать, а другие плакать навзрыд. |
Тургъи астӕу ӕрлӕуунцӕ, фӕккӕунцӕ, уӕдта сӕ еу «дадӕй» ниййамонуй, ӕма сӕ тӕрнихтӕ ӕма уӕргутӕ хуайгӕ, хестӕргай бацӕунцӕ мӕрдадзи уоститӕмӕ. |
Они останавливаются посреди двора, плачут, потом одна начинает рыдать в голос и, по старшинству, колотя себя по лбу и по коленям, подходят к стоящим там женщинам. |
Ӕркӕсуйнаг: сӕ тӕрних, сӕ сӕр цӕвунцӕ, мӕ сӕр рахауа, зӕгъгӕ; сӕ уӕргутӕ цӕвунцӕ, куд ма цӕудзӕнӕн, зӕгъгӕ. |
Примечание: лоб и голову колотят, мол, чтоб моя голова упала; бьют по коленям, мол, как теперь я буду ходить! |